Nemam uvek ideju za naslov

Htela sam da pišem o tome koliko me frustrira nezaobilazan novogodišnji momenat ispaljivanja pirotehničkih da oprostite sranja, ali Cyber Bosanka je već napisala savršeni tekst o tome, tako da evo izvolite.

Dalje, šta dalje? Srećni Vam praznici, čestitam Vam sve u jednom. Srećno! Još srpsku i kinesku da dočekamo pa možemo da nastavimo sa svakodnevnim aktivnostima. Oh wait…

Šalim se, verujem da nam je svima prijalo ovo standardno praznično prežderavanje, jer kad smo siti, mozak se spusti u stomak, pa malo iskulira od overthinka. Dakle, kad se posti – prebranac, riba, pita bundevara, suve paprike, suvo voće, posni kolači, krompir salata itd… Mada, mišljenja sam da je pravi pravcati post – na vodi i to bukvalno, da se pije samo voda, a ne hrana koja je spremljena na vodi, odnosno kuvana ili dinstana. A kad se mrsi – supa, prase, jagnje, ruska salata, sarma, gibanica, torta itd… Navela sam Vam samo otprilike ono što sam ja lično krkala, možete misliti… Nema veze, mogu sebi da oprostim, to traje otprilike samo nedelju dana, pa mogu valjda i ja da dam sebi malo oduška. Joj da, još kad na to sve dodaš pivce za živce… Milina.

Photo by Victor Dementiev on Unsplash

Ne znam kako ću dalje kad završim sa varenjem i kad se mozak vrati na standardni overthink, mogla bih da se vratim ovde, malo da se družimo, nismo dugo. Vi ste mi jedino ostali, s obzirom da sam sa FB-om sad na – pa, pa vidimo se juče a sa Instagramom držim distancu, jer mi ne daje mogućnost da ga obrišem zauvek već samo privremeno da ga deaktiviram.

Nego, kako ste? I je l smete da priznate kako ste? Ako ne meni, bar sebi, to je dovoljno.

Pao je prvi sneg ove sezone u Beogradu pre neki dan, iskreno sam se obradovala i uživala u krupnim pahuljama koje su lagano i nežno padale a pod nogama proizvodile omiljeni osećaj i zvuk krckanja. Umiruje. Beograd je prazan posle 20h, kad se zatvore restorani, kafići, tržni centri. Znači, život posle 20h staje. Ljudima se ne šeta. Viđam samo one koji su „primorani“ da izađu da prošetaju psa. U 22h je mirno, kao nekada u 3 ujutru. Stvarno da ne poveruješ. Možda sede kod kuće, gledaju filmove, serije, možda razgovaraju. Možda se okupljaju kod kuće i prave privatne žurke. Verujem da tinejdžerima a i malo starijim koji su i dalje zainteresovani za žurke, sve ovo prilično teško pada. Iskreno, da imam sada u ovom trenutku dvadeset godina, ne znam kako bih. To su godine „ludih žurki i ludih zezanja“.

Toliko za sada, vidimo se uskoro, možda mi se jave neke ideje, s obzirom na to da se osećam blokirano a imam veliku želju da Vam se javim. Ljubim ve!